Informacione Tehnologije - Slovenija

Slovenački recept za srpsku fabriku budućnosti

Devet zgrada, 75.000 kvadrata poslovnog prostora visokog kvaliteta na dve lokacije i više od 300 tržišno već afirmisanih i startap preduzeća s oko 1.500 zaposlenih, koje godišnje prihoduju oko 350 miliona evra – najkraća je lična karta Tehnološkog parka u Ljubljani (TPLj).

Od poreza (firmi) iz ovog parka, slovenačka kasa je prošle godine bila punija 15 miliona evra, a još sedam miliona evra se slilo u penzioni i zdravstveni fond.

Tehnološki park u Ljubljani ima veliku ulogu u kreiranju inovacionih politika i programa u matičnoj državi, ali i aktivno radi na razmeni iskustava u zemljama jugoistočne Evrope. U Srbiji, konkretno, s Naučno-tehnološkim parkom u Beogradu.

Ideja o osnivanju TPLj se rodila 1994. godine, sledeće je registrovana kompanija pod tim imenom, 1996. je u parku bilo devet firmi članica, ali je do početka izgradnje moderne infrastrukture prošlo još desetak godina, objašnjava nam magistar računarstva Iztok Lesjak, generalni direktor i kokreator TPLj-a.

– Pre nego što smo došli na viši stepen razvoja – nastavlja naš sagovornik – radili smo u iznajmljenom prostoru Instituta „Jožef Štefan”, gde smo rentirali jedan sprat. Nakon četiri godine smo otkupili tu zgradu. To su još bile devedesete... Međutim, u izgradnju infrastrukture nismo krenuli „grlom u jagode”, kako se to kod vas kaže. Prethodno smo obezbedili 150 pisama o nameri malih i srednjih firmi, onih koje su počinjale i onih koje su već nešto značile da će se useliti u park.

A obično se, ističe Lesjak, dešava suprotno, u čemu se ni Slovenija ne razlikuje od drugih zemalja: – Gradonačelnik Nove Gorice prođe kolima i pita – šta je ovo? Tehnološki park. I mi ćemo da imamo tehnološki park! A Gorica ima svega 20.000 stanovnika. Isto je bilo i s opštinama Brežice, Krško i Sevnica. Pravili su planove za gomilu zgrada, čitavo područje. Pitamo ih – koliko vi imate studenata? Kažu – šest hiljada. E vidite, u Ljubljani je 60.000 studenata. Biće vam dovoljna jedna zgrada.

Izgradnja modernog TPLj-a, saznajemo, koštala je 42 miliona evra. Iz EU fondova je dobijeno osam miliona, a 34 miliona je obezbeđeno iz kredita komercijalnih banaka. Pored modernih, gotovo futurističkih sala i kancelarija, laboratorija, specijalno opremljenog prostora za opuštanje (chill out), i sve neophodne infrastrukturne logistike, u parku se takođe nalaze restoran za zaposlene i obdanište.

– Svake godine imamo preko stotinu startap projekata koji se procenjuju. Neki prođu, neki ne. Godišnje oko 60 startap firmi dobije 3,5 miliona evra od Slovenačkog preduzetničkog fonda. Po 54.000 evra za čisti početak. Za to dobiju grant, ali i mentora. Sledeća faza je zajam od 75.000 evra, koji se može vratiti ili konvertovati u kapital. Na svakih tri meseca startap firme imaju supernadzor – navodi Lesjak.

U današnjem svetu gotovo svaka najvažnija tehnološka inovacija potekla je iz startap kompanije. Primera je mnogo, a „Gugl” i „Fejsbuk” su možda najbolji.

– Startap je vrsta hipoteze koju jedna grupa kreira. Ako je ta hipoteza od neke vrednosti tržištu, može da bude i hajtek i loutek, ako ima taj potencijal, onda se mi uključujemo. U TPLj smo u početku bili orijentisani na hajtek, ali sad mogu da budu i drugi poslovni poduhvati. Osnovni uslov je da postoji tim koji gori za ideju. Ako tima nema, a ideja je dobra, onda ćemo mi pomoći da se dobije kvalitetan tim, da se uveže s nekim profesorima s univerziteta ili nekom grupom koja radi slično – objašnjava direktor TPLj-a.

Da li sve što krene i izraste u nešto veliko, pitamo. – Ne. Mi smo počeli s preduzetnicima koji su bili 200 odsto sigurni da će uspeti. Sad je veća sklonost ka riziku.

U TPLj su kompanije koje se bave informatikom i telekomunikacijama, automatizacijom, biotehnologijom i medicinom, kreativnom industrijom, životnom sredinom i energijom, tehnološkim konsaltingom, finansijama, trgovinom, uslugama... Zaista širok spektar preduzetništva.

U parku nema više slobodnog prostora, pa ga iznajmljuje i u gradu. Stepen najamnine je, saznajemo, na donjoj granici dozvoljenog. Ako bi išli još niže, recimo niže od proseka najamnine u Ljubljani, onda bi bili u minusu. Mnogi tehnološki parkovi u svetu zbog zajednice, uslova i kvaliteta prostorija imaju najveće najamnine u gradu.

– Naučno-tehnološki park u Beogradu (NTPB) radi upravo onako kako bismo mi želeli. Sve ono što smo mi dobro uradili oni mogu da urade, sve gde smo pogrešili mogu da preskoče. Imaju i svoje prednosti – Srbija je veća zemlja, grad je velik, univerzitet je veliki, preduzetništvo je u zaletu. Kada sve to slože, dobiće inovacioni ekosistem baš kako funkcioniše u naprednim zemljama – ističe povodom saradnje sa srpskom fabrikom budućnosti u Zvezdarskoj šumi Iztok Lesjak.

Naučno-tehnološki park u Beogradu, koji čini kompleks od pet zgrada s ukupno 11.000 kvadrata poslovnog prostora, prva je investicija ovakvog tipa u Srbiji, a osnovan je u junu 2015. u partnerstvu Vlade Srbije, grada Beograda i univerziteta. Njegovo uspostavljanje i razvoj podržala je i Vlada Švajcarske kroz projekat „Naučno-tehnološki park Beograd – novi izvozni instrument Srbije”.

– Uporedo s unapređenjem tehničke i tehnološke infrastrukture i stručnih kapaciteta, NTPB intenzivno radi na privlačenju perspektivnih kompanija, čije je interesovanje daleko prevazišlo prvobitna očekivanja. Pod našim krovom, za dve godine rada, posluje više od 50 kompanija, među kojima je preko 30 startap firmi u oblastima informaciono-komunikacionih tehnologija, tzv. pametnih gradova, robotike, inovativne poljoprivrede i proizvodnje hrane.

Kompanije članice angažuju više od 400 inženjera i razvijaju veliki broj novih proizvoda i usluga za strana tržišta – kaže za naš list mr. Gordana Danilović Grković, v. d. direktorka NTPB, koja je nedavno predvodila grupu srpskih novinara u radnoj poseti parku u Ljubljani.